Aleksandar Berkman - Šta je to komunistički anarhizam?
7. Škola i crkva
Da, moj prijatelju, oduvek je tako. To jest zakon i država su uvek bili na strani gospodara. Bogati i moćni su te uvek varali sa "Božjom voljom", uz pomoć crkve i škole.
Ali da li tako mora i da ostane?
U starim danima [olden days], kada su ljudi bili robovi nekog tiranina, cara ili nekog drugog autokrata, crkva (svake vere) je učila da ropstvo postoji po "Božjoj volji", da je ono dobro i neophodno, da ne može biti drugačije i ko god je bio protiv toga je ujedno bio i protiv Božje volje i bio je bezbožnik, jeretik, bestidnik i grešnik.
Škola je učila da je to pravedno i ispravno, da tirani vladaju uz "milost Boga", da se njegova vlast ne sme dovoditi u pitanje i da se on mora služiti i poštovati.
Ljudi su verovali u to kao i ostali robovi.
Malo po malo su se ipak pobunili ljudi koji su uvideli da je ropstvo pogrešno: da nije pravedno da jedan čovek drži sve ljude pod svojom vlašću i da bude gospodar njihovih života i rada. Oni su onda otišli među ljude i rekli im šta misle.
Onda se tiranova vlast okrenula protiv tih ljudi. Osudili su ih da su prekršili zakon te zemlje; nazvali su ih rušiocima javnog mira, zločincima, narodnim neprijateljima. Ubili su ih a crkva i škola su rekli da je to ispravno, da su oni zaslužili smrt kao pobunjenici protiv Božjih i ljudskih zakona, a robovi su im verovali.
Istina se ipak ne može zauvek prikrivati. Sve više i više ljudi postepeno su uviđali da su "agitatori" koji su ubijeni bili u pravu. Shvatili su da je ropstvo pogrešno i loše po njih i njihov broj je sve vreme rastao. Tiranin je uveo stroge zakone da bi ih ućutao: njegova vlast je uradila sve da njihove "zle namere" i njih zaustavi. Crkva i škola su okrivile ove ljude. Proterivali su ih i proganjali i ubijali kako je to priličilo tom vremenu.
Nekada su ih stavljali na velike krsteve i zakucavali ih za njih ili bi im odsekli glave sekirom. U drugim vremenima bi ih ugušili na smrt, spalili na lomači, isekli na delove ili vezali za konje i polako rastrgli.
To su radile škola, crkva i zakon, često i zaluđena gomila; u raznim zemljama danas možeš da vidiš u muzejima instrumente za mučenje i ubijanje koji su se koristili da se ubiju oni koji su pokušali da kažu narodu istinu.
Uprkost mučenjima i smrću, zakonima i državi, crkvi, školi i štampi, ropstvo je konačno ukinuto, iako su ljudi tvrdili da je "uvek tako bilo i da tako mora da ostane".
Kasnije, za vreme kmetstva, kada ga je aristokratija nametnula običnim ljudima, crkva i škola su ponovo na strani onih koji vladaju i bogatih. Ponovo su pretili ljudima Božjim besom ukoliko se usude da budu neposlušni i odbiju da slušaju svoje gospodare i vladare. Ponovo su prokleli "one koji ometaju" i jeretike koji su se usudili da odbiju zakon i da propovedaju veru u veću slobodu i blagostanje. Ponovo te "narodne neprijatelje" proteruju, proganjaju i ubijaju - ali je došao i taj dan kada je kmetstvo ukinuto.
Kmetstvo je ustupilo mesto kapitalizmu i njegovom plaćenom ropstvu i ponovo možeš naći školu i crkvu na strani gospodara i vladara. Ponovo oni grme protiv "jeretika", bezbožnika koji hoće da ljudi budu slobodni i zadovoljni. Ponovo propovedaju i crkva i škola da je to "Božja volja": govore ti da je kapitalizam dobar i neophodan; moraš da slušaš svoje gospodare, jer je "Božja volja" da postoje bogati i siromašni i ko god je protiv toga on je grešnik, ne-konformista, anarhista.
Kao što vidiš, crkva i škola su još uvek uz gospodare protiv njihovih robova, kao u prošlosti. Kao i vuk, oni mogu da promene dlaku, ali ćud nikada ne menjaju. Crkva i škola su na strani bogatih protiv siromašnih, na strani moćnih protiv njihovih žrtava, na strani "reda i zakona" protiv slobode i pravde.
Kao i pre, oni uče ljude da poštuju i da se povinuju svojim gospodarima. Kada je tiranin bio kralj, crkva i škola su učili o poštovanju i poslušnosti prema "redu i zakonu" kralja. Kada je kraljevina ukinuta i kada je postavljena republika, crkva i škola su učili o poštovanju i poslušnosti prema republičkom "zakonu i redu". Povinuj se! To je besmrtni uzvik crkve i škole, bez obzira koliko tiranin bio surov, bez obzira koliko "red i zakon" bili nepravedni i okrutni.
Povinuj se! Ukoliko odbiješ pošlusnost autoritetu mogao bi da počneš da misliš svojom glavom! To bi bilo najopasnije po "red i zakon", najveća nevolja za školu i crkvu. Tada bi otkrio da je sve što su te učili bila laž i da je to sve bilo samo da te zadrže u ropstvu duha i tela, da bi nastavio da rintaš, da se patiš i da ćutiš.
Takvo tvoje buđenje bi bilo najveća nepogoda za školu i crkvu, za Gospodara i Vladara.
Ako si me do sada pratio, ako si počeo da misliš svojom glavom, ako si shvatio da te kapitalizam krade i da su država sa svojim "redom i zakonom" tu da pomognu pri krađi; ako si shvatio da je zadatak institucionalizovane religije i obrazovanja da te zavaravaju i zadrže u okovima, onda ćeš se možda s pravom razbesneti i uzviknuti "Zar nema pravde na ovome svetu?".
Naslovna (Šta je to komunistički anarhizam) | Sledeća (Pravda)