Aleksandar Berkman - Šta je to komunistički anarhizam?
6. Rat
Rat! Da li shvataš šta ta reč znači? Da li znaš bilo koju drugu strašniju reč u našem jeziku? Zar ti ne priziva slike pokolja i krvoprolića, ubistava, pljačkanja i razaranja? Ne čuješ li tutnjanje topova, vrisku umirućih i ranjenih? Ne vidiš li bojno polje prekriveno leševima? Živi raskomadani ljudi, njihova krv i mozgovi razasuti svuda okolo, ljudi puni života koji su odjednom postali strvine. Tamo, kod kuće, hiljade očeva i majki, žena i devojaka žive u neprestanom strahu da nekakva nesreća se ne desi svojim voljenima, i čeakaju, čekaju na dolazak onih koji se nikada neće vratiti.
Znaš šta rat znači. Iako ti nikada nisi bio na frontu, znaš da nema veće nesreće nego rata u kojem se kasape i umiru milioni, sa bezbrojnim ljudskim žrtvama, rasturenim životima, uništenim domovima, neopisivom bolu srca i bedom.
"To je grozno", priznaćeš, "ali se ne može izbeći". Misliš da mora da bude rata, da dođu vremena kada je on neizbežan, da moraš da braniš svoju zemlju kada je ona u opasnosti.
Hajde da vidimo da li ti stvarno braniš svoju zemlju kada ideš u rat. Da vidimo šta to uzrokuje rat i da li je to za dobrobit tvoje zemlje koja te zove da navučeš uniformu i kreneš u pohod i krvoproliće.
Razmotrimo za koga i šta ti braniš u ratu: čiji su interesi umešani i ko profitira iz njega?
Moramo se vratiti našem proizvođaču. Pošto ne može da proda svoje proizvode uz profit u svojoj zemlji, on (i proizvođači drugih proizvoda) traže tržište u inostranstvu. On ide u Englesku, Nemačku, Francusku ili neku drugu zemlju i pokušava da tamo proda svoju "preveliku produkciju", svoj "višak".
Tamo on nalazi iste uslove kao i u svojoj zemlji. Tamo isto imaju "preveliku produkciju"; tj. radnici su toliko iskorišćavani i malo plaćeni da ne mogu da kupe robu koje proizvedu. Proizvođači iz Engleske, Nemačke, Francuske itd. traže stoga takođe druga tržišta, kao i Američki proizvođač.
Američki proizvođač u određenoj grani privrede se organizuju u jedan veliki kartel, industrijski magnati u drugim zemljama čine isto i nacionalni karteli počinju da se međusobno takmiče. Kapitalista svake zemlje pokušava da ugrabi najbolja tržišta, posebno nova. Oni pronalaze takva nova tržišta u Kini, Japanu, Indiji i sličnim zemljama; tj. u zemljama koje još uvek nisu razvile svoju sopstvenu industriju. Kada bi svaka zemlja razvila svoju sopstvenu industriju, ne bi bilo više stranih tržišta i neka moćna kapitalistička grupa bi postala internacionalni kartel [trust] u celom svetu. U međuvremenu se kapitalistički interesi raznih industrijskih zemalja bore za strana tržišta i tamo se međusobno takmiče. Oni primoravaju neku slabiju naciju da im da posebne privilegije, "blagonakloni tretman"; oni izazivaju zavist drugih takmičara koji imaju probleme sa povlasticama i izvorima profita i pozivaju svoje države da zaštite njihove interese. Američki kapitalista se obraća svojoj državi da zaštiti "američke" interese. Kapitalisti iz Francuske, Nemačke i Engleske rade istu stvar: oni pozivaju svoje države da zaštite njihove profite. Onda razne države pozivaju ljude da "brane svoju zemlju".
Vidiš li sada kako se ta igra igra? Ne kažu ti da si pozvan da braniš privilegije i dividente nekih američkih kapitalista u stranim zemljama. Oni znaju da ako ti to kažu da bi ih ismejao i odbio da budeš ubijen da bi uvećao profit plutokrata. Bez tebe i drugih kao što si ti oni ne mogu da vode rat! Zato oni uzvikuju "Brani svoju zemlju! Čast zemlje je ukaljana!". Ponekad oni unajme razbojnike da bi ukaljali čast tvoje zemlje u inostranstvu ili da unište neku tamošnju američku imovinu, da bi se ljudi kod kuće razbesneli i potrčali da se prijave u armiju ili mornaricu.
Nemoj misliti da preterujem. Poznato je da su američki kapitalisti čak izazivali revolucije u stranim zemljama (naročito u Južnoj Americi) da bi dobili nove mnogo više "prijateljski nastrojene" vlasti i tako bi osigurali povlastice koje im trebaju.
Uopšteno govoreći, ne moraju da idu tako daleko. Sve što treba da urade je da se pozovu na tvoj "patriotizam", malo ti laskaju, kažu ti kako ćeš "izdevetati ceo svet" i već si spreman da obučeš vojničku uniformu i odazoveš se njihovom pozivu.
Tako se tvoj patriotizam, tvoja ljubav prema zemlji, iskorištava. Dobro je napisao veliki engleski mislilac Karlajl:
"Šta je, ako govorimo prilično nezvaničnim jezikom, glavni značaj i suština rata? Po onome što znam, na primer, u britanskom selu Damdradž živi i radi nekih pet stotina duša. Od njih, zbog "prirodnih neprijatelja" Francuza, su izabrani tokom Francuskog rata njih recimo trideset sposobnih. Damdradž ih je nadojio i brinuo se o njima o svom trošku; on ih je, ne bez poteškoća i čemera, nahranio do zrelosti i čak ih naučio zanatima, tako da jedan može da plete, drugi da gradi, treći da bude kovač, a najslabiji od tridesetorice je postao kamenorezac.[and the weakest can stand under thirty stone avoirdupois]
Iako su bili okruženi plačom i psovkama, oni su izabrani; svi su bili obučeni u crveno; i poslati daleko, kao javni danak, nekih dve hiljade milja ili recimo u južnu Španiju gde su hranjeni dok nisu bili potrebni.
"I sada su na istom mestu u južnoj Španiji trideset sličnih francuskih umetnika, iz francuskog Damdradža, [in like manner wending, till at length, after infinite effort, the two parties come into actual juxtaposition;] i tridesetorica stroje naspam tridesetorice, svaki sa pištoljem u ruci."
"Čim je uzviknuta reč "Paljba!", oni raznose duše onih drugih i namesto šezdeset korisnih zanatlija, svet ima šezdeset mrtvih lešina koje moraju da pokopaju i da liju suze za njima. Da li su ovi ljudi bili u kakvoj svađi? Đavola jesu, ni ponajmanje! Oni su živeli daleko jedni od drugih, bili su potpuni stranci, u stvari, u tako velikom prostoru postojala je čak određena spremnost da pomognu jedni drugima zbog zanata. Kako je onda do ovoga došlo? Prosto! Njihove vlasti su se posvađale i umesto da se same poubijaju, lukavo su poslali ove jadne budale da se ubijaju."
Ne boriš se ti za svoju zemlju kada odeš u rat. Ti se boriš za svoje vlasti, za svoje vladare, kapitalističke gospodare.
Ni tvoja zemlja ni čovečanstvo, ni ti ni tvoja klasa - radnici - ne dobijaju ništa od rata. Samo veliki bankari i kapitalisti profitiraju od njega.
Rat je loš po tebe. On je loš po radnike. Oni će u njemu sve izgubiti, a neće ništa dobiti. Oni čak neće od njega postati slavni, jer slava ide velikim generalima i maršalima.
Šta ti imaš od rata? Postaješ vašljiv, može da te pogodi metak, da te muče, da te iskasape ili ubiju. To je ono što radnici iz svih zemalja imaju od njega.
Rat je loš po tvoju zemlju, loš po čovečanstvo: on izaziva krvoproliće i razaranje. Sve što rat uništi - mostove i luke, gradove i brodove, polja i fabrike - mora se iznova izgraditi. To znači da će ljudi morati da direktno ili indirektno plaćaju porez da bi se to izgradilo. Iz poslednje analize sve dolazi iz džepova naroda. Rat je stoga loš po njih i materijalno, da ne govorimo o brutalnim efektima koje rat ima uopšteno po ljudsku vrstu. I nemoj zaboraviti da 999 od 1 000 koji su ubijeni, oslepljeni ili onesposobljeni u ratu iz radničke klase, sinovi radnika i seljaka.
U modernom ratu nema pobednika, jer strana koja je pobedila gubi skoro isto kao i ona koja je izgubila. Ponekad čak i više, kao što je slučaj sa Francuzima u poslednjem ratu [misli se na Prvi svetski rat]: Francuska je danas siromašnija nego Nemačka. Radnici obeju zemalja plaćaju porez do iznemoglosti da bi ponovo obnovili gubitke iz rata. Radničke plate i standard su mnogo manji u evropskim zemljama koje su učestvovale u Prvom svetskom ratu nego pre katastrofe.
"Sjedinjene američke države su se obogatile tokom rata", buniš se.
Ti misliš na šačicu ljudi koji su zaradili milione i velike kapitaliste koji su ostvarili ogromne profite. Jasno je da jesu: veliki bankari su pozajmljivali Evropi novac uz velike kamate i obskrbljivali rat materijalom i municijom. Ali kakve to veze ima sa tobom?
Pogledaj kako Evropa plaća svoje finansijske dugove Americi ili kamate na njih. Ona to radi tako što cedi iz radnika još više rada i profita. Plaćajući manje radnike i proizvodeći jeftinije robu, evropski proizvođači mogu da prodaju po nižoj ceni od američkih konkurenata i zbog toga su američki proizvođači primorani da proizvode uz manje troškove. To je onaj deo o "ekonomiji" i "racionalizaciji" o kao rezultat toga ti moraš više da radiš ili ti je smanjena plata ili čak gubiš posao. Vidiš li kako niske plate u Evropi direktno imaju uticaja na tvoju sitauciju? Da li shvataš da ti, američki radniče, pomažeš da se odplati kamata američkim bankarima od evropskih kredita?
Ima ljudi koji govore da je rat dobar zato što razvija odvažnost. Taj argument je glup. Na njega se pozivaju samo oni koji nikada nisu bili u ratu i za koje se drugi bore. To je nečastan argument da se navedu jadne budale da se bore za interese bogatih. Ljudi koji su se stvarno borili u ratu će ti reći da moderan rat nema nikakve veze sa hrabrošću: on je masovna borba na velikoj razdaljini od neprijatelja. Borbe licem u lice u kojima pobeđuju najbolji su veoma retke. U modernom ratu ti ne vidiš svog protivnika: boriš se naslepo, kao mašina. Ulaziš u bitku preplašen na smrt i ujedno se plašiš da ćeš sledećeg sekunda biti raznet na param parčad. Ti ideš u rat samo zato što nisi imao hrabrosti da odbiješ.
Ljudi koji mogu da se suoče sa klevetama i sramotom, koji mogu da se pobune protiv struje [popular current], čak i protiv svojih prijatelja i svoje zemlje kada znaju da su u pravu, koji prkose onima koji nad njima vladaju, koji mogu da prihvate kaznu i zatvor i ostanu nepopustljivi - to su hrabri ljudi. Čovek, kojeg ismevaš kao "dezertera" jer je odbio da se prepusti ubijanju - je hrabar. Da li je tebi potrebna hrabrost da samo poštuješ naređenja, da radiš kako ti se kaže i da padneš na frontu sa hiljadama drugih zbog opšteg priznanja i himne [star spangled banner]?
Rat ti paraliziju hrabrost i ubija ti muškost. On te omalovažava i zaglupljuje te da nisi ti odgovoran jer "nije tvoje da razmišljaš i da tragaš za uzrokom, već da odradiš svoj posao i umreš", kao i stotine hiljada drugih koji su osuđeni kao i ti. Rat znači slepu poslušnost, glupost da se ne razmišlja, životinjsku neosetljivost, bezrazložno razaranje i neodgovorno ubijanje.
Sreo sam osobe koje kažu da je rat dobar jer ubija mnoge ljude, pa ima više posla za preživele.
Razmisli samo kakva je to strašna optužba za sadašnji sistem. Zamisli poredak gde je dobro da se deo ljudi iz određene zajednice ubije, da bi drugi bolje živeli. Zar to ne bi bio najgori sistem u kojem se jedu ljudi, najgori kanibalizam?
To je ono što je kapitalizam: kanibalistički sistem u kojem čovek proždire svoje bližnje ili biva prožderan. To važi za kapitalizam i u miru i u ratu, sem što je u ratu njegovo pravo lice očiglednije i bez maske.
Toga ne bi moglo da bude u razumnom, ljudskom društvu. Naprotiv, što bi stanovništvo jedne zajednice bilo brojnije, to bi bilo bolje po sve, jer bi svačiji posao bio lakši.
Zajednica nije ništa drugačija u tom pogledu od porodice. Svaka porodica mora da odradi određenu količinu posla da bi mogla da ispuni svoje potrebe. Što ima više osoba u porodici da bi se odradio potreban posao, to je lakše svakom članu ponaosob, jer ima manje posla za svakoga.
Isto važi i za zajednicu ili zemlju, koji su samo veće porodice. [families on a larger scale] Što ima više ljudi koji rade neophodan posao da bi se namirile potrebe zajednice, to je lakši zadatak za svakog člana.
Ako suprotno važi za današnje društvo, to samo još više dokazuje da su današnji uslovi pogrešni, barbarski i izopačeni. Štaviše: da su potpuno zločinački kada kapitalistički sistem može da izvuče korist iz krvoprolića svojih sopstvenih članova.
Očigledno je da rat znači za radnike samo još jače okove, veće poreze, teži rad i smanjenje standarda življenja pre rata.
Ima jedan deo u kapitalstičkom društvu za koji je rat dobar. To je deo koji izvlači novac iz rata, koji se bogati od tvog "patriotizma" i žrtve. To su proizvođači oružija, špekulanti sa hranom i drugim namirnicama, graditelji ratnih brodova. Ukratko, to su veliki gospodari banaka, industrije i trgovine koji jedini imaju koristi od rata.
Za njih je rat blagoslov. Blagoslov na više načina. Rat takođe služi da se skrene pažnja radničkih masa sa njihove svakodnevne bede na "višu politiku" i krvoproliće. Države i vladari su često pokušavali da izbegnu ustanke i revolucije tako što su započinjali ratove. Istorija je puna takvih primera. Naravno, rat je mač sa dve oštrice. On često zauzvrat vodi do pobune. To je druga priča na koju ćemo se vratiti kada dođemo do Ruske revolucije.
Ako si me do sada pratio, morao si shvatiti da je rat samo direktna posledica i neizbežan efekat kapitalističkog sistema kao što su i finansijske i industrijske krize koje se ponavljaju.
Kada dođe do krize, na način na koji sam opisao, sa nezaposlenošću i nevoljama, kažu da to nije ničija greška, da su "loša vremena", posledice "prekomerne proizvodnje" [over production] i slične podvale. Kada kapitalistička utrka za profitom dovede do rata, kapitalisti i njihove sluge - političari i štampa - uzvikuju "Spasi svoju zemlju!" da bi te ispunili lažnim patriotizmom i da bi se borio za njih.
U ime patriotizma naređeno ti je da prestaneš da budeš pristojan i častan, da prestaneš da budeš ono što jesi, da se odrekneš svog sopstvenog rasuđivanja i da se odrekneš svog života; da postaneš bezvoljni zupčanik u ubistvenoj mašini, da slepo ispunjavaš naređenja da ubijaš, pljačkaš i razaraš; da se odrekneš svog oca i majke, žene i deteta i svega što voliš i nastaviš da ubijaš svoje bližnje koji ti nikada nisu učinili ikakvo zlo - koji su isto tako nesrećne i obmanute žrtve svojih gospodara kao što si i ti tvojih.
Karlajl je rekao sa pravom da "je patriotizam pribežište hulja".
Zar ne vidiš kako te varaju i prave budalu od tebe?
Uzmimo Prvi svetski rat kao primer. Razmisli kako su Amerikanci bili prevareni da učestvuju u njemu. Oni nisu hteli da se mešaju u stvari Evrope. Malo su znali o nisu hteli da budu uvučeni u krvavu svađu. Oni su izabrali Vudroa Vilsona koji je imao kao slogan "on će nas držati podalje od rata".
Američka plutokratija je uvidela da se mogu dobiti ogromna bogatstva iz rata. Nisu bili zadovoljni sa milionima koje su zarađivali tako što su prodavali municiju i druge namirnice evropskim borcima; neizmerno veći profiti su se mogli napraviti kada bi se velika zemlja, kao što je to SAD, u kojoj broj stanovnika prelazi 100 miliona, uvukla u okršaje. Predsednik Vilson nije mogao da izdrži njihov pritisak. Naposletku, država nije ništa više do sluga finansijskih sila: ona je tu da izvršava njihove zapovesti.
Kako je onda Amerika ušla u rat kada su njeni stanovnici bili izričito protiv njega? Zar nisu izabrali Vilsona za predsednika zbog njegovog jasnog obećanja da će zemlju držati dalje od rata?
Pre, u absolutnim monarhijama, su podanici jednostavno bili primorani da poštuju kraljevu naredbu. To je često povlačilo sa sobom otpor i opasnost od pobune. Danas postoje sigurnija sredstva kako se ljudi mogu naterati da služe interesima svojih vladara. Potrebno je da se ubede da oni sami hoće ono što im gospodari naređuju; da je to u njihovom sopstvenom interesu, da je to dobro za njihovu zemlju, dobro za čovečanstvo. Na taj način plemeniti ljudski instinkti se koriste za prljavi posao kapitalističke vladajuće klase, za sramotu i na štetu čovečanstva.
Moderni pronalasci pomažu u igri i čine je relativno lakšom. St''ampana reč, telegraf, telefon i radio zasigurno koriste tome. Ljudski genij, koji je proizveo tako čudesne stvari, je iskorišćen i omalovažen zbog interesa Mamona i Marsa.
Predsednik Vilson je otrkio novu spravu da bi uvukao američki narod u rat u korist Velikog Biznisa [Big Business]. Vudrou Vilson, bivši direktor koledža, je otrkio "rat za demokratiju", "rat da bi se zaustavio rat". Sa tim licemernim motom započela je kampanja u celoj zemlji, koja je probudila najgore sklonosti ka netrpeljivosti, proganjanju i ubijanju u američkim srcima ispunivši ih sa pakošću i mržnjom prema svakome ko je skupio hrabrosti da izgovori časno i nezavisno mišljenje; pritom su hapsili, tukli i deportovali svakog ko se usudio da kaže da je to kapitalistički rat zbog profita. Prigovarači savesti zbog oduzimanja ljudskog života su brutalno maltretirani kao "dezerteri" i osuđivani na duge kazne; muškarce i žene koji su se setili zapovesti hrišćanskih zemljaka iz Nacarene, "nemoj ubiti", nazvali su kukavicama i zatvorili ih u zatvore; radikali koji su izjavili da je rat samo u interesu kapitalzma tretirani su kao "neprijateljski nastrojeni stranci" i "neprijateljski špijuni". Posebni zakoni su uvedeni da bi se suzbio svaki izraz slobodnog mišljenja. Svakom ko se pobunio sledilo je grozno kažnjavanje. Od Atlantika do Pacifika su ljudi opijeni sa krvavim patriotizmom sprovodili teror. Cela zemlja je poludela zbog šovinističkog besnila. Militaristička propaganda u celoj zemlji je konačno odvela američki narod u pokolj.
Vilson je bio "previše ponosan da bi se borio", ali nije bio previše ponosan da pošalje druge da se bore za njegove finansijske potpomagače. Bio je "previše ponosan da bi se borio", ali nije bio previše ponosan da ne bi pomogao američkoj plutkratiji da unovči živote sedamdeset hiljada amerikanaca koji su poginuli na borbenim poljima Evrope.
"Rat za demokratiju", "rat da bi se zaustavio rat" se pokazao kao najveća sramota u istoriji. U stvari, on je započeo lanac novih ratova koji još nisu gotovi. Od tada su priznali, čak i sam Vilson, da rat nije koristio ničemu drugom do da Veliki Biznis ostvari ogroman profit. On je stvorio više komplikacija u evropskim stvarima [affair] nego što su ikada postojale. Osiromašio je Nemačku i Francusku i doveo ih do ivice nacionalnog bankrota. Evropskim narodima je doneo ogromne dugove i svalio na njihovu radničku klasu nesnošljivo breme. Sirovine svake zemlje su se iscrpile. Napredak nauke je podređen novim spravama za ubijanje. Hrišćanske zapovesti su pokazivali povećanjem ubistava, a paktove su potpisivali ljudskom krvlju.
Prvi svetski rat je napravio gospodarima finansija ogromno bogatstvo - a radnicima grobove.
A danas? Danas stojimo na ivici novog rata, mnogo većeg i strašnijeg nego što je bilo poslednje pustošenje. Svaka država se sprema za njega i otima milione dolara od radničkog znoja i krvi za dolazeći pokolj.
Razmisli o ovome, prijatelju, i vidi šta kapital i država rade za tebe, šta tebi rade.
Uskoro će te opet zvati da "braniš svoju zemlju!".
U mirnim vremenima robuješ na polju ili u fabrici, u ratu služiš kao topovsko meso - i sve to zbog veće slave tvojih gospodara.
Tebi ipak govore da "je sve u redu", da je to "Božja volja", da "mora biti tako".
Zar ne vidiš da to uopšte nije Božja volja, već delo kapitala i države? Zar ne vidiš da "tako mora da bude" i da jeste tako samo zato što dozvoljavaš svojim političkim i industrijskim gospodarima da te varaju, da bi oni mogli da žive u komforu i luksuzu od tvog rada i suza, dok te tretiraju kao "proste" ljude, "niži sloj", koji su dovoljno dobri samo da robuju za njih?
"Pa tako je od uvek", blago primećuješ.
Naslovna (Šta je to komunistički anarhizam) | Sledeća (Škola i crkva)