Pierre-Joseph Proudhon
Rodio se u Besançonu 1809. godine. Kao sin propalog sitnog seljaka koji nakon likvidacije poseda-progutala ga je hipoteka-počinje da se bavi pravljenjem bačvi, celog života je osećao nostalgiju za izgubljenim imanjem. Proudhon se nije pomirio sa propadanjem tog socijalnog sloja koji živi isključivo od svog rada & nikoga ne exploatiše, tako da je celog života izgrađivao ideju koja će siromašnima omogućiti socijalnu ravnopravnost & slobodu tj. anarhizam. Njegove misli su uticale i na Blankija i Lafarža, a u vreme I Internacionale njegova ideja je bila najjača. Posle kongresa u Briselu (1868) njegov uticaj u Internacionali opada. U radničkom pokretu Francuske, marxizam je potisnuo prudonizam tek stvaranjem Francuske radničke partije 1879, a sa porazom pariske komune, poražen je i prudonizam...
On smatra da društvo i odnose u njemu treba urediti prema ljudskoj prirodi. Vrhovni princip čovekove prirode jeste PRAVDA i zato je ona ne samo osnova za vrednovanje sadašnjosti i budućnosti već i princip na kome se treba organizovati novi poredak (na socijalnom planu, pravda je nešto više od 'interesa i računa', ona je snaga duše koja ostvaruje pravo; osnov ljudskog društva, društvene kohezije i zajedničkog života - pravda primenjena na ekonomiju jeste socijalizam). Pravda ne proističe iz spolja nametnutog autoriteta, niti iz društva i odnosa u njemu & zato je bit čoveka i njegove društvenosti u njemu samom. Drugo bitno svojstvo čoveka je RAD, koji je takođe nepromenljiv i večan. Pravda i dostojanstvo su u nama samima & oni su identični i solidarni. Spoznaja, poštovanje i odbrana dostojanstva u sebi samome i u drugome jeste pravda. Pravda se ostvaruje preko razuma. Temeljna pretpostavka pravde je SLOBODA i to takva da individua poštuje dostojanstvo drugih ljudi & da poštuje principe solidarnosti u društvenom životu. Znači, anarhizam je poredak koji proizilazi iz individualne volje, rada i razuma. Jedini princip tog poretka je slobodni pojedinac, a on je pak slobodan samo ako spozna pravu prirodu i ako postupa u skladu sa njom. Ta sloboda je nespojiva sa bilo kakvim autoritetom, nasiljem, ugnjetavanjem & ne može da postoji tamo gde postoji nejednakost. Jednakost proizilazi iz pravde, iz urođenih osobina ljudi, iz identičnosti razuma i težnje za očuvanjem dostojanstva. Ona se ogleda u pravu pojedinca da raspolaže celokupnim proizvodom svoga rada tj. suština jednakosti je u socijalnoj slobodi čoveka kao privatnog vlasnika, privatnog proizvodjača tj. privatnog individuuma. Tako se Proudhon razlikuje od budućih anarhista baš po tome što ostaje na stanovištu privatnog vlasništva i privatnih interesa. Uzajamno poštovanje interesa i dostojanstva; poštovanje za poštovanje, jemstvo za jemstvo, usluga za uslugu tj. mutualizam, jeste jednakost. Jednakost vlasništva i interesa-ostvarivanje morala-pravde u socijalnoj stvarnosti. Proudhon kaže da sadašnji poredak nije poredak pravde, slobode i jednakosti već poredak opšteg i prograsivnog zla. On smatra da francuska revolucija nije uspela jer je ekonomska struktura društva ostala nedirnuta, politika je nadvladala ekonomiju, stvrajući protivrečnosti između rada i autoriteta, slobode i poretka tj. političke ekonomije i politike. Smisao politike nije u domenu politike (sjahao kurta da uzjaše Murta) već u domenu socijalne ekonomije. Politička konstitucija počiva na autoritetu, suverenitetu i nasilju nad pojedincima. Tražiti njenu bit je besmisleno jer je autoritet, kao i božanstvo, stvar vere a ne spoznaje. Politički princip-Država, izgrađen je na sledećim dogmama: prvobitna pokvarenost ljudske prirode (na ovome i crkva zasniva svoju vlast, pr. urednika sajta), bitna nejednakost života, večni karakter suprotnosti i ratova & fatalnost bede. Iz ovih dogmi nužno slede: neophodnost Države tj. pokornost, rezignacija i vera. Odatle proizilazi podela naroda na kaste i klase, koje su jedna drugoj podređene, svrstane i poređane u piramidu na čijem se vrhu nalazi vlast; administrativna centralizacija; pravosudna hijerarhija, policija i verski rituali (običaji). Taj sistem vlade-države-političke konstitucije ima za cilj: prosvećivanje i opravdanje pokornosti građana Državi; pokornost siromašnog čoveka bogatom; radnika parazitu; laika svešteniku... Država je dakle organizam za održavanje nejednakosti, potčinjavanje i ugnjetavanje ljudi. Ona je zato prepreka za stvaranje pravednog poretka. Nije dovoljno samo reći to da je Država zlo već i to da zlo treba ukloniti & treba dati odgovor na pitanje kako to učiniti (tu se takođe mnogi anarhisti razlikuju, neki sprovode nasilne odbrambene akcije protiv Države dok su drugi pacifisti, pr. urednika). Proudhon takođe smatra da su izbori obićna lakrdija (a ja bih dodao da je danas politićarima još lakše da kontrolišu mišljenje javnog mnjenja putem medija. Berluskoni je najočigledniji primer za to, pr. urednika), direktno zakonodavstvo i direktna uprava su iluzije u postojećem sistemu. Ako se stari poredak zasniva na autoritetu i veri tj. utemeljen je po božanskom pravu, novi je zasnovan po ljudskom pravu tj. na spontanoj delatnosti industrije saglasno sa društvenim i individualnim razumom. Politički poredak je poredak zakona a ekonomski je poredak ugovora. Razlike između političke i društvene konstitucije on sintetizuje ovako: umesto vlada-industrijska organizacija, umesto zakona-ugovori, umesto političke vlasti-ekonomske snage, umesto starih klasa građana-kategorije i funkcije poljoprivrede, industrije, trgovine, itd...umesto javne snage-kolektivna snaga, umesto vojske-industrijska udruženja, umesto policije-istovetnost interesa, umesto političke-ekonomska centralizacija. To je poredak bez funkcionera, duboko intelektualno jedinstvo, intelektualna centralizacija ekonomskih snaga. Zato je društvena konstitucija novi poredak koji je zasnovan na organskoj vezi slobodnih i suverenih individualnih volja koji se ostvaruje preko harmonije njihovih interesa, a ne preko nasilne centralizovanosti koju sprovodi Država. Time se ukidaju klase a sporovi između slobodnih pojedinaca se rešavaju sporazumno a ne bunama, revolucijama i nasiljem. UKIDA SE VLADAVINA ČOVEKA NAD ČOVEKOM JER JE UKINUTA EXPLOATACIJA ČOVEKA OD STRANE ČOVEKA. POREDAK I SLOBODA, AUTORITET I RAD, POLITIKA I EKONOMIJA SU U SUPROTNOSTI.