Hrana a ne oružje!

Hrana a ne oružje (eng. Food not Bombs) je danas jedan od revolucionarnih pokreta koji se veoma brzo širi, aktivan je u Severnoj Americi a širi se konstantno po celom svetu. Postoji preko 175 autonomnih odeljenja koja dele vegetarijansku hranu sa gladnim ljudima i protestvuju protiv rata i siromaštva, po celoj Americi, Evropi & Australiji. Prva grupa je stvorena u Kembridžu, Masačusetsu 1980 godine od strane aktivista anti-nuklearnog pokreta. FNBs je potpuno volonterska organizacija koja je posvećena nenasilju. FNBs nema znvaničnih lidera & nastoji da uključi svakog u proces donošenja odluke. Svaka grupa nabavlja hranu koja bi inače bila bačena i pravi sveže, tople, vegetarijanske obroke koji se poslužuju u gradskim parkovima i na drugim javnim mestima, bilo kome, bez ograničavanja. Grupe takođe poslužuju besplatne vegetarijanske obroke na protestima i grupnim dešavanjima. Odeljenje u San Francisku je hapšeno preko hiljadu puta, što pokazuje da vlast želi da ućutka protest protiv politike u vezi beskućnika. Amnesty International je izjavio da se slaže da uhapšene volontere FNB-a smatra "zatvorenicima savesti" & radiće na njihovom bezuslovnom oslobađanju. FNBs sarađuje sa grupama kao što su Earth First (Planeta je na prvom mestu), The Leonard Peltier Defense Committee (Fond za odbranu Leonarda), Anarchist Black Cross (Anarhistički crni krst), The IWW (Industrial Workers of The World), Homes Not Jailes (gradimo kuće a ne zatvore), Anti Racist Action (Anti rasistička akcija), In Defense of Animals (U odbranu životinja), The Free Radio Movement (Pokret slobodnih medija) kao i sa drugim organizacijama, upravo sada kada smo na frontu borbe za pozitivne socijalne promene i kada treba da se suprotstavimo novom programu oštre globalizacije. Jedan kolektiv objavljuje veliku količinu newsletter-a za pokret, nazvan FNBs menu (jelovnik pokreta Hrana a ne bombe). Ovaj menu postoji takođe i na nemačkom. FNBs je takođe odštampao i knjige u Takoma parku u Merilendu, kao što je "On Conflicts & Consensus" (Konflikt & konsenzus) koja je važno gradivo za grupnu demokratiju (misli se na odlučivanje bez vođe-gde se odlučuje konsenzusom). Nadamo se da ćete nam se priključiti, učestvujući u direktnim akcijama, sa ciljem da oslobodimo svet od dominacije, prinude i nasilja. http://www.foodnotbombs.net

HNO! - Zrenjanin (Srbija)

U Subotu 19. jula 2008.godine u Zrenjaninu je izvedena akcija Hrana, ne oružje! Prva HNO! akcija u našem gradu odražana je u junu u sklopu antifašističkog festivala. Međutim tada su najveći deo HNO!-a izneli ljudi iz drugih gradova, tj. kolektiv koji je ove akcije u prethodnom periodu radio u Beogradu. Ovog puta akciju su izneli isključivo aktivistkinje i aktivisti iz Zrenjanina (+ prijateljica iz Zagreba). Osim toga značajna razlika u odnosu na prošli put je i to što su u junu najveći deo hrane konzumirali gosti festivala (iako se sama akcija održavala na ulici) dok su ovog puta to bili slučajni prolaznici kao i naši sugrađani koji su ranije obavešteni o akciji.

Lično sam veoma i zadovoljan i do izvesne mere i prijatno iznenađen pozitivnim tokom akcije. Na glavnoj gradskoj pijaci na kojoj smo u petak pokupili svo povrće iskorišćeno za pripremanje obroka, smo naišli na izuzetno pozitivne reakcije. Neki su nas se sećali i od prošlog puta, tako da nismo mnogo morali da objašnjavamo o čemu se tačno radi. Za svaki slučaj sa sobom smo poneli mnogo letaka koji ukratko objašnjavaju smisao HNO!-a. U veoma kratkom vremenskom periodu prikupili smo brdo hrane. Istog dana smo obišli i zrenjaninsko romsko naselje Dudara, gde žive neki od naših najsiromašnijih sugrađana. Sve ljude koje smo videli smo obavestili o odražavanju akcije u centru grada, sutradan. Ti ljudi zaista žive u krajnjem siromaštvu bez osnovnih sredstava potrebnih za normalan život. Posebno dirljiv je bio susret sa malom decom koja su nas bukvalno opkolila i tražila od nas da letke damo svim njihovim drugarima, pogrešno misleći da su leci neophodni da bi se dobila hrana. Naravno, objasnil smo im da im leci uopšte nisu potrebni. Neki su nas pitali da li ćemo deliti igračke, da li će biti sladoleda... Dok smo napuštali Dudaru, još pod jakim utiskom, razmišljali smo o mentalnom sklopu ljudi koji su, nažalost, takođe naši sugrađani, a koji su u skladu sa svojom izopačenom ideologijom u više navrata dolazili na Dudaru da bi zastrašivali ove sirote ljude.
U petak smo delili hranu i letke i pričali sa ljudima u centru grada. Imali smo i razglas koji su nam pozajmili ljudi iz Kulturnog centra. Akcija je trajala nešto duže od tri sata i za to vreme smo naišli na uglavnom veoma pozitivne reakcije i na ni jednu izrazito negativnu. U svakom trenutku akcije su barem dve tri osobe jele hranu. Na kraju smo podelili oko polovinu hrane, ali smo zbog nesporazuma u organizaciji morali da prekinemo akciju. Ipak, odlučili smo da ostatak hrane podelimo na Dudari onim stanovnicima ovog naselja koji nisu došli u centar grada.

Moj je utisak da su mnogi Zrenjaninci razumeli smisao akcije i da su je lepo prihvatili. Palo nam je na pamet da bi neku od narednih akcija mogli da održimo u nekom od najsiromašnijih naselja Zrenjanina. Naravno i održavanje akcije u centru grada ima svojih prednosti jer na taj način ljudi koji su do tada bili nevidljivi dolaze u najvidljivije i najprometnije mesto u gradu i podsećaju one koji su to zaboravili (ili potisnuli) , na ogromne društvene nejednakosti koje proizvodi kapitalizam.

Akciju su izveli ljudi koji su i pre bili prijatelji, ali i oni koji su se tek upoznali radeći na HNO!-u. Osim dobrog prijema od strane naših sugrađana to je, čini mi se, jedna od najboljih strana ove akcije. Slike sa akcije

Svi zainteresovani mogu nam pisati na:
a.zrenjanin(at)gmail.com

O akcijama u bivšoj Jugoslaviji se može čitati na sajtu http://www.hranaaneoruzje.net/

KOLEKTIVI U REGIJI (nisu više aktivni):

Ovdje možete pročitati nešto o povijesti raznih kolektiva koji su djelovali u regiji i njihovim akcija. Molimo sve koji su na bilo koji način bili uključeni u rad kolektiva Hrana, a ne oružje! ili imaju fotografije, tekstove, novinske članke, video zapise i slično da nas kontaktiraju kako bi sačuvali taj dio naše povijesti.

Hrana a ne oružje - Slavonski Brod (Hrvatska)

Kao i sva alternativna događanja u Slavonskom Brodu, organizacija HNO akcija bila je u sklopu nevladine organizacije mladih Pokret urbanog življenja (PUŽ). PUŽ je nastao kao produkt želja i potreba mladih Brođana za zabavom i edukacijom koja nije usmjeravana, ograničavana i preoblikovana da bi se uklapala u prosjek grada koji je mladima ionako pružao premalo. HNO je nastao kao ogranak PUŽ-a pod vodstvom isključivo mladih ljudi koji su željeli drugima pružiti nešto više od utjehe. Možda zvuči patetično,ali priča je zaista tako krenula.

Slavonski Brod je specifičan grad, trul u srži tako da je valjalo krenuti od samog korijena. Pomoć niotkuda nije stizala, a kada bismo je i zatražili nalazili bi samo zatvorena vrata, prebacivanje odgovornosti s jedne strukture na drugu tako da smo od takvih zahtjeva vrlo brzo odustali. Od početka HNO u Slavonskom Brodu bio je ograničen na vrlo mali broj ljudi. Održavanje prvih akcija bilo je uglavnom organizirano u sklopu nekih drugih događanja kao što su to bili koncerti ili mali prosvjedi. Nakon nekog vremena održalo se i par samostalnih HNO akcija, uglavnom u vrijeme blagdana kada smo mislili da bi odaziv ljudi mogao biti nešto veći.

Prva HNO akcija je bila u sklopu antiratnog prosvjeda 2002. godine. Hranu smo skupili na gradskoj tržnici od dobrovoljnih priloga, a kruh dobili od pekara. Istovremeno je bilo organizirano potpisivanje peticije protiv rata i opće militarizacije društva. Iduća akcija bila je dio predstavljenja PUŽ-a javnosti i traženja prostora za neovisni Klub mladih koji ni dan-danas ne postoji u Brodu. Često smo kuhali grah (lokalizam za HNO akciju) na koncertima i dijelili hranu bendovima i posjetiteljima te ih informirali o problemu nepravilne raspodjele resursa u svijetu.
 

Problemi koji su se javljali pri organizaciji akcija najčešće su bili vezani uz nabavku hrane i potrebne opreme (lonci, plamenici, tanjuri...) pa smo hranu nekad kupovali, dijelili je u plastičnim čašama... Bili smo svjesni da to nije u duhu HNO-a ali ponekad uvjeti u kojima smo radili nisu nam dopuštali bolje. Danas bi mnogo stvari promijenili, ali tada je sve bilo u začetku, bili smo neiskusni, a primarni cilj nam je bio stvar pokrenuti.

Danas HNO grupa u Brodu više nije aktivna zbog nedostatka inicijative mladih, a s druge strane zbog odlaska ljudi koji su to prije organizirali iz Broda. Nadamo se da ce HNO kao kolektiv ponovno zaživiti i pokušati dokazati ljudima da je drugačiji svijet moguć!

Hrana a ne oružje - Mostar (Bosna i Hercegovina)

Kolektiv "Hrana ne oružje" iz Mostara nastao je 2000 (ili 2001 god. ne sjećam se više najbolje) za vrijeme boravka grupe "Škart Art" (centar za istraživanje boja i lakova i neformalna nevladina neorganizacija) u francuskom gradu Grenoblu. Tu smo bili povodom festivala "Du monde aux Balkan" gdje smo izlagali neke naše rukotvorine. Bili smo smješteni u jednom od lokalnih skvotova "Mandrak", a budući da je u tom periodu bila aktuelna američka agresija na Avganistan, radili smo FNB akciju sa drugovima iz skvota. Budući da smo u tom periodu bili prilično nabrijani na ručni rad tako smo i za tu akciju priredili zanimljiv dekor tj. od različitog sakupljenog otpada napravili smo malu, improviziranu kućicu, šarenu i veselu, sve sa antiratnim natpisima, i velikog lutka od kartona, sa nacrtanim simbolom dolara na sebi, koji je putem povlačenja konaca upravljao malim kartonskim lutkama koje su na sebi imale zastavice Evropske Unije. Sve smo to instalirali na ulazu u neki park, a dovukli smo i neku bačvu u kojoj smo zapalili vatru da se malo ugrijemo i kuhamo neko vino. To jutro smo i na lokalnoj pijaci skupili gomilu hrane i pripremili je u skvotu. Akcija je počela dobro, dijelila se hrana i letci, pilo se vino, došlo je još drugova i drugarica, neko je izvukao gitaru i zasvirao talijanske, španske i francuske revolucionarne pjeseme, pa se tu negdje sve pretvorilo u opšte veselje.

I tako je na inicijativu Škarta nastao mostarski kolektiv Hrana ne oružje koji je nastavio sa djelovanjem u Mostaru.

U tom periodu je u Bosni i Hercegovini bila aktivna Kampanja za prigovor savjesti kojoj smo se na idvidualnom nivou priključili, pa je dosta akcija "tematski" bilo posvećeno promovisanju prigovora savjesti, posebno totalnom prigovoru i antimilitarizmu općenito. Akcije kolektiva su ljudima bile simpatične tako da je uvijek dolazio neko novi spreman da pomogne.

Najzanimljivija akcija je bila 15. 02. 2003. na dan globalnog protivljenja napadu na Irak. Na akciju je došlo oko dvije stotine građama koji su svojim prisustvom i podrškom htijeli iskazati protivljenje ratnoj politici Sjedinjenih Američkih Država i još jednome ratu u kojem bi se prolijevala ljudska krv za naftu. Tu smo ostali malo zatečeni jer nismo očekivali da će se pojaviti toliki broj ljudi, a nismo znali šta bi sada s njima, budući da su stariji među njima očekivali da im se neko obrati (old school :-)), a neki su htjeli i da se ide ispred predstavništva američkog konzulata. Na brzinu smo smislili neku peticiju i dali ljudima da potpisuju :-).

Akcije su nastavljene periodično i kolektiv je bio aktivan sve do 2005., kada je došlo do raznoraznih konflikata, budući da je u kolektiv bilo uključeno sve više ljudi iz nevladinih organizacija, a vrhunac perverzije je bio kada je na jednu akciju, mimo našeg znanja, pozvan američki konzul, e da bi se likovi iz nevladinih organizacija, "omrsili" za neku donaciju. Tu se otprilike sve sjebalo, prekinuli smo akciju i ispalo je veliko sranje i konflikt, koji je ustvari postojao već i prije između ljudi iz nvo-a sa onima koji su se držali anarhističkih principa. Od tada ne postoji kolektiv, a većina ljudi koja je pokrenula kolektiv i učestvovala u akcijama je odselila iz grada, oženili se ili udali i tome slično.
Čeka se nova generacija.