Kronštatska Pobuna
V. Ultimatum boljševika Kronštatu
Kronštat je bio plemenit. Nije prolio ni kap komunističke krvi, uprkos svoj provokaciji, blokadi grada i represivnim merama boljševičke vlade. Prezrivo je odbio da sledi uzor komunističke osvete, pa je čak otišao toliko daleko da je upozorio kronštatsko stanovništvo da ne pravi nikakve izgrede prema članovima Komunističke partije. Privremeni revolucionarni komitet izdao je proglas narodu Kronštata u tom smislu, čak i pošto je boljševička vlada ignorisala zahtev mornara za oslobadanje talaca pohapšenih u Petrogradu. Zahtev poslat preko radija Petrogradskom sovjetu i Manifest Revolucionarnog komiteta objavljeni su istog dana, 7. marta; ovde ih navodimo:
„U ime kroпštatskog garnizona, Privremeni revolucionarni komitet iz Kronštata zahteva da se u roku od 24 sata puste na slobodu porodice mornara, vojnika i ljudstva Crvene агmiје koje је Petro-sovjet pohapsio kao taoce.
Kronštatski garnizon izjavljuje da komunisti u Kroпštatu uživaju punu slobodu i da su njihove porodice apsolutno bezbedne. Primer Petro-sovjeta ovde se neće slediti zato što takve metode (skupljanje talaca) smatramo krajnje sramпim i pokvarenim, čak i kad su izazvane očajпičkim gnevom. Istorija ne poznaje takvu sramotu."
Morпar Petrlčenko,
predsednik Privremeпog revolucionarnog komiteta
Kilgast, sekretar
U Manifestu narodu Kronštata kaže se:
"Dugotrajno tlаčепје radnih masa komunističkom diktaturom izazvalo je sasvim prirodan gnev i ogorčenje naroda. Kao posledica toga, u пekim slučajevima su srodnici komuпista otpušteпi s posla i bojkotovani. Toga ne sme biti. Ne tražimo osvetu - branimo interese svoga rada."
Kronštat је živeo u duhu svog svetog krstaškog pohoda. I dаlје је verovao u pravednost svoje stvari i osećao se kao pravi branitelj revolucije. U takvom stanju duha, mornari nisu verovali da ćе ih vlada napasti oružanom silom. U podsvesti tih jednostavnih ljudi s kopna i s mora možda se zаčе1о osećanje da se pobeda može osvojiti ne samo silom. lzgleda da je slovenska psihologija poverovala da bi morala pobediti pravednost stvari i snaga revolucionarnog duha. U svakom slučaju, Kronštat је odbio da preduzme ofanzivu. Revolucionarni komitet nije hteo da prihvati ubedljiv savet vojnih stručnjaka da se odmah izvede iskrcavanje u Oranienbaum, u utvrđenje velikog strateškog značаја. Kronštatski mornari i vojnici težili su uspostavljanju slobodnih sovjeta, spremni da svoja prava brane od napada, ali nisu hteli da budu napadači.
U Petrogradu su stalno kružile glasine da vlada priprema vojne operacije protiv Kronštata; ali narod nije verovao takvim ргičаmа; ta stvar je bila apsurdna i izazvala bi gnev. Као što је vеć pomenuto, Komitet za odbranu (zvanično poznat kao Savet za rad i odbranu) u glavnom gradu je proglasio „vanredno, opsadno stanje”. Zborovi i okupljanja po ulici nisu bili dozvoljeni. Petrogradski radnici su malo znali o tome šta se dogada u Kronštatu, pоštо su jedini dostupni izvori informacija bili komunistička štampa i česti bilteni, u kojima je pisalo "da je сагistički general Kozlovski organizovao kontrarevolucionarnu pobunu u Kronštatu". Narod je napeto očekivao пagoveštenu sednicu Petrogradskog sovjeta, koji je trebalo da se aktivira u kronštatskoj stvari.
Petro-sovjet se sastao 4. marta; pristup је obezbeđen kartama, koje su redovno mogli da pribave samo komunisti. Prisutan je bio autor ovog spisa, tada u prijateljskim odnosima s boljševicima i naročito sa Zinovjevim. Kao predsednik Petrogradskog sovjeta, Zinovjev je otvorio sednicu i u dugom govoru izložio situaciju u Kronštatu. Priznajem da sam na tu sednicu dоšао više sklon Zinovjevljevom gledištu: bio sam na oprezu pred i nаjmаnјоm mogućnosti kontrarevolucionarnog uticaja u Kronštatu. Ali sam Zinovjevljev govor ubedio mе је da su komunističke optužbe protiv mornara bile samo galama bez trunke istine. Slušao sam Zinovjeva u raznim prilikama ranije. Smatrao sam ga govornikom koji je umeo da ubedi ukoliko se prihvate njegove pretpostavke. Ali ovog puta je celo njegovo držanje, argumentacija, ton i način - sve je to pokazivalo da laže. Osećao sam kako se protivi njegova vlastita savest. Jedini „dokazni materijal" iznet protiv Kronštata, bila je čuvena Rezolucija od 1. marta, čiji su zahtevi bili pravedni, i čak umereni. A ipak je samo na osnovu tog dokumenta, potkrepljenog Kalinjinovom žestokom, gotovo histeričnom optužbom mornara, preduzet onaj kobni korak. Unapred pripremljenu i stentorskim glasom Jevdokimova, desne Zinovjevljeve ruke, podnesenu rezoluciju protiv Kronštata usvojili su delegati, raspaljeni do vrhunca netolerantnosti i krvožednosti - usvojili su je uz buran protest više delegata iz petrogradskih fabrika i zagovornika mornara. Rezolucija je optužila Krouštat za kontrarevolucionarni ustanak protiv Sovjetske vlasti i zahtevala da se on odmah preda.
То је bila objava rata. Čak ni mnogi komunisti nisu poverovali da ćе rezolucija biti sprovedena: bilo bi grozno oružanom silom napasti „diku i slavu ruske revolucije", kako je Trocki bio nazvao kronštatske mornare. U krugu prijatelja mnogi trezveni komunisti pretili su da ćе izići iz Partije ako se počini takvo ubistvo.
Očekivalo se da čе se Trocki obratiti Petro-sovjetu, ра su njegovo nepojavljivanje neki protumačili kao znak da se preteruje u pogledu ozbiljnosti situacije. Ali on je u toku nоći stigao u Petrograd i sledećeg jutra, 5. marta, izdao је ultimatum Kronštatu:
„Radпička i seljačka vlada zapovedila je da se Kroпštat i роbunјепi brodovi odmah potčiпe autoritetu Sovjetske Republike. Stoga, svima koji su digli ruku protiv sociјalističke otadžbiпe паrеđuјеm da polože oružje. One koji se opiru, treba razoružati i predati sovjetskim vlastima. Pohapšeпe komesare i druge predstavпiке vlade odmah pustiti na slobodu. Samo опi koji se bezuslovno predaju, mogu da rаčunајu na milost Sovjetske Republike.
Istovremeno nаrеđuјеm da se pripremi suzbijanje pobune i savladavanje pobunjenika oružaпom silom. Odgovornost za štetu koju će možda pretrpeti mirno staпovпištvo sasvim će pasti na vođe kontrarevolucionarnih pobunjenika.
Ovo upozorenje је коnаčпо."
Trocki, predsednik Revolucionarnog vojnog saveta Republike
Kamenjev, vrhovni коmаndаnt
Situacija je bila kobna. Velika vojna sila stalno se slivala ka Petrogradu i u njegovu okolinu. Ultimatum Trockog propraćen je jednim prikasom koji je sadržavao istorijsku pretnju: ,Postreljaću vas kao fazane". Grupa anarhista koja se tada nalazila u Petrogradu, učinila je poslednji pokušaj da navede boljševike da još jednom razmotre svoju odluku da napadnu Kronštat. Osećali su da im je dužnost prema revoluciji da ulože - makar i bezizgledan - napor da spreče predstojeći masakr revolucionarnog cveta Rusije, mornara i radnika Kronštata. Petog marta poslali su protest Komitetu za odbranu, ističući miroljubive namere i pravedne zahteve Kronštata, podsećajući komuniste na herojsku revolucionarnu istoriju mornara i predlažući metodu za rešavanje spora na način koji je primeren drugovima i revolucionarima. Taj dokument glasi:
Petrogradskom savetu za rad i odbranu
Predsedniku Zinovjevu
"Ćutati sada, nemoguće je, čak je zločin. Najnovija zbivanja prisiljavaju nas anarhiste da progovorimo i objasnimo svoje držanje u sadašnjoj situaciji.
Previranje i nezadovoljstvo, ispoljeno među radnicima i mornarima, rezultat je takvih uzroka koji iziskuju našu ozbiljnu pažnju. Hladnoća i glad izazvali su nezadovoljstvo, a odsustvo svake prilike za diskusiju i kritiku prisiljava radnike i mornare da razmotre svoje žalbe.
Belogardejske bande žele da to nezadovoljstvo iskoriste za vlastite klasne interese, pa će možda,i to pokušati. Skrivajući se iza radnika i mornara, one izbacuju parole o Ustavotvornoj skupštini, o slobodi trgovine i slične zahteve.
Mi anarhisti odavno smo razotkrili lažljivost tih parola, pa pred celim svetom izjavljujemo da ćemo se oružjem boriti protiv svakog kontrarevolucionarnog pokušaja, sarađujući sa svim prijateljima socijalne revolucije i ruku pod ruku s boljševicima.
Što se tiče konflikta između sovjetske vlade i radnika i mornara, mišljenja smo da se ne sme rešavati oružanom silom, nego drugarskim, bratskim revolucionarnim sporazumom. Ako se sovjetska vlada upusti u krvoproliće, to - u datoj situaciji - neće da zastraši ili umiri radnike. Naprotiv, poslužiće samo u pravcu zaoštravanja situacije i pomoći će Antanti i unutrašnjoj kontrarevoluciji.
Što je još važnije, upotreba sile od strane radničke i seljačke vlade protiv radnika i mornara postići će reakcionarno dejstvo na internacionalni revolucionarni pokret i svuda će naneti neprocenjivu štetu socijalnoj revoluciji.
Drugovi boljševici, dobro promislite pre nego što to bude kasno! Ne igrajte se vatrom: sprermate se da preduzmete vrlo ozbiljan i odlučan korak.
Ovim vam podnosimo sledeći predlog: neka se izabere komisija koja će se sastojati od pet osoba, medu njima dvoje anarhista.
Ta komisija treba da ode u Kronštat da bi mirnim putem rešila spor. U datoj situaciji ovo je najradikalnija metoda. Ona će biti od internacionalnog revolucionarnog značaja.”
Aleksandar Berkman, Ema Goldman, Perkus, Petrovski
Zinovjev, kome je saopšteno da Savetu za odbranu treba podneti jedan dokument u vezi s kronštatskim problemom, poslao je po njega svog ličnog zastupnika. Da li je to telo diskutovalo o ovom pismu – to je autoru nepoznato. U svakom slučaju, u ovoj stvari ništa nije učinjeno.