Arhiva životinjskih glasova na Univerzitetu u Berlinu
30.og oktobra 1951 Ginter Tembrok želeo je da isproba novi mikrofon, napravljen specijalno za namene Zoološkog instituta u Berlinu. Isturivši mikrofon kroz prozor ka dvorištu Instituta, desilo se nešto neočekivano: jedna sovuljaga u slobodnom letu, posetila je svog srodnika koji se nalazio u kavezu za ptice. Ovi prvi zvučni snimci ptica bili su temelj za stvaranje arhiva životinjskih glasova. Danas je arhiv Humbolt univerziteta u Berlinu jedan od najstarijih i najvećih zbirki životinjskih glasova širom sveta.
Biolog dr. Karl-Hajnc Fromolt sedi u skromnom birou berlinskog Muzeja za prirodne nauke, u kojem miris prošlosti Istočne Nemačke još nije sasvim iščezao:
"Najveća frustracija ....? Ah to su problemi oko tehnike.... kada na primer snimate pola sata i onda shvatite da utikač nije ni bio priključen."
Na sreću to se ne dešava često, kaže kustos druge po veličini zbirke životinjskih glasova na svetu. Zbirka obuhvata preko 110 hiljada tonskih snimaka, sačuvanih na 4 hiljade tonskih traka i digitalnih nosača zvuka.
Fromelt ili kako ga drugačije zovu "Gospodar životinjskih glasova", jednom je sedeo od 6 uveče do 6 ujutru u šumi. Ovaj stručnjak za vukove čekao je, čekao i čekao sve dok se najednom tri divlja vuka nisu okupila oko njega. Fromelt je počeo sa njima da govori, onako kao što to i danas radi: "Mora li čovek da bude totalno otkačen, da bi razgovarao sa vukovima i zavijao kao i oni?"
"Ne vidim zašto bi bio otkačen? Vuk je za mene vrsta kao i svaka druga koja uopšte nije opasna."
Doktor Frommelt i njegove kolege čine sve kako bi snimili životinjske glasove. Najlepši trenutak, je kako kaže, "kada mu divlji vukovi odgovore!"
Arhiv Humbolt Univerziteta u Berlinu obuhvata praktično sve životinjske grupe: od ptica, riba, ameba, reptila pa do insekata svih vrsta. A ujedno je i najveća zbirka glasova sisara na svetu.
Dve trećine pribeleženih glasova potiče iz zooloških vrtova, a trećinu čine snimci na otvorenom, iz Centralne i Istočne Evrope, sa Kavkaza, Centralne Azije, Severne i srednje Amerike, kao i Severne Afrike i Antarktika. Jedinstven u svetu je snimak krtice, koju je zaposleni Instituta doneo 60-ih godina u studio sa jednog branderburčkog polja.
Snimci bogatog arhiva služe pre svega za istraživanje ponašanja životinja. Trenutno težište istraživanja je komunikacija na daljinu izmedju vukova, lisica i šakala."Pokazali smo da polarne lisice mogu da razlikuju izmedju članova porodice i drugih životinja", kaže dr. Fromelt. Takodje postoje izveštaji i o žabljim koncertima, odvažnim gušterima ili ribama koje puštaju zvukove."
Oglašavanje čivotinja ima uvek isti smisao - jednom odaju znak: "Ja sam OVDE!", i tada se obraćaju potencijalnim partnerima, ili pak "JA sam ovde", kada se obraćaju rivalima", kaže dr. fromelt. Drugi glasovi, kao na primer zvižduk mrmota upozorava na opasnost.
Životinje kao i ljudi govore različitim dijalektima. Ali njih karakteriše i tzv.a geografska promenjivost, objašnjava dr. Fromelt:
"Postoje tanani prelazi kod nekih vrsta, kao na primer kod jelena. Tu je primetno da pojedine podvrste jelena imaju različite glasove, što je čak dovelo do toga da se oni zbog drugačijeg oglašavanja nazivaju i različitim imenima! Tako jelen u Engleskoj pripada istoj vrsti kao i vapiti u Severnoj Americi, stim što Englezi govore o "jelenu koji plače", a Amerikanci o "jelenu koji zvižduće".
Karl Hajnc Fromelt je prošle godine dobio nagradu medija Bšer, zato što je deo arhiva ponudio na korišćcenje popularnoj nauci. Online arhiva obuhvata 18 hiljada snimaka, dostupnih svakom ko je zainteresovan.
Arhiva životinjskih glasova je na neki način most koji povezuje teoretske mogućnosti i potrebe koje proističu iz zaštite prirodne sredine:
"S jedne strane zbirkom životinjskih glasova želimo da istaknemo raznovrsnost životinjskih vrsta. Sa druge, razvili smo metode kojima možemo na duže vreme da posmatramo životinje, bez da ih uznemiravamo, i tako dodjemo do akustičnih snimaka retkih vrsta. "
Berlinski naučnik se odjednom zabrinuo: nigde u Nemačkoj ne postoje zaista tiho mestašce. Ovaj problem je i veliki izazov za njega:
"Bitna je ne samo zaštita od buke u smislu zaštite zdravlja, već i zaštita prirodne sredine od postojeće emisije buke. Bilo bi divno, kada bi nam pošlo za rukom, možda i u Nemačkoj, da imamo jednu "bezbučnu zonu!"